Znam da je sve prolazno. Znam da smo svi privremene strukture atoma koji će otići da postanu nešto drugo nakon nas. Znam da smo svi tako posebni i tako obični. Znam da smo različiti i isti. Znam da je sve fluidno, uvijek u stanju promjene i predvidivo i nepredvidivo. Znam da smo često iznenađeni ishodima iako se pravimo da nismo. Znam da je sve bitno što uradimo na ovom svijetu u stvari ono što uradimo za drugoga. Znam da smo privremeni ovdje i koliko je to blago. Znam koliko je sve jednostavno i misteriozno. Koliko smo čudesni i obični. Blagi i okrutni. Nevjerovatni i vjerovatni. Al’ ljudi moji kad’ mi neko kaže “Vi” ja hoću da se ispružim po podu i tantrumski lupetam šakama.