Ne podnosim nered. Ne volim bilo šta neuredno. Nemam ništa što ne koristim. Ako mi neki predmet prestane biti koristan, odbacujem ga ili poklanjam. Ne volim puno stvari oko sebe. Respektujem minimalizam u enterijerima, manirima i izražavanju.
Minimalizam je složen za postići. Minimalizam je puno sa malo. Ne volim nered u prijateljstvima, poslu, finansijama, pričama, ormaru, danu, noći. Sve je oko mene organizovano, poznato i jasno. Ne volim imati više od tri taba otvorena istovremeno. Ne više od tri fajla. Ne volim nered na tijelu, na licu, ne volim nered u kosi.
Ukoliko uočim nered u nabrojanom, znam da je nered u glavi. Natjeram se na rješavanje objektivnog i fizičkog nereda kako bi sredila nered u glavi. Neko će reći da je prezir prema neredu odraz starenja i da je instinkt sačuvati ograničenu energiju i memorijski kapacitet. Možda ali, nered mi je mrzak odavno. Nered mi je buka, kao šuplja priča. Više od polovine onoga čime se bavimo, što čistimo, što pospremamo, što jedemo, što napišemo, što pročitamo, što kažemo, što nam se kaže je potpuno nepotrebno. Kakav gubitak dragocjenog vremena.
Da ovo naša Domaćica sad pročita rekla bi tako je sestro😁
dabome 🙂
Ja često prođem kroz prostorije sa kartonom i odvojim što više ne koristim i ne volim, odnesem u Second Hand ili poklonim nekome ako šta treba.
ako me išta umiruje, onda je to red..
i sasavim malo priče.. <3
❤️❤️❤️❤️
Ne treba ni u tom pretjerivat. Zamisli nađeš se da živiš s dvoje malih dvogodišnjaka, poludio bi ako ne bi poravnio
🤣tačno, životu se mora prilagođavati
P.S. ja sam prešla u kreativni nered (ili je to samo utjeha i racionalizacija za nas neuredne), tipa nit pišem bilješke jednu ispod druge, na papiru su uvijek razbacane, jedna lijevo, jedna desno. I totalna sam suprotnost, ne volim pretjerano savršenstvo. Ali i razumijem tebe…
ipak smo mi potrebni jedni drugima, i neuredni i uredni 🙂