Ne znam sjeća li se iko od vas onomad Sislija u Ferhadiji, u prvim godinama svog postojanja. Radnice su bile toliko arogantne i nepristojne da je, navodno, postojala grupa na Fejsbuku, gdje su ljudi djelili svoje traume i neprijatna iskustva. A opet, išlo im je dobro neko vrijeme.
Otišla sam par puta. Ne sjećam se neke direktne zajebancije ali, atmosfera jeste bila mučna i čekalo se na sve. Izbjegavala sam tu radnju dugo vremena. Vratila se tek malo prije zatvaranja odnosno, prostornog merdžera sa benetonom. Tada su radila pristojna ljudska bića.
Ne znam šta je tjeralo radnice na taj nivo arogancije. Jel’ to bila neka namjera? Mnogo ljudi instiktivno smatra arogantnu osobu izazovom. Neko kome treba parirati, kome treba dorasti. Možda je to privlačilo kupce? Htjeli su testirati sopstvenu kreditnu i verbalnu sposobnost ili nekako doći do odobrenja. Jel’ pak, objašnjenje mnogo jednostavnije u vidu da su radnice rintale za male pare pa shodno tome bile proporcionalno nadrkane?
Tokom prethodne tri sedmice, posjetila sam onu masimo duti radnju sigurno pet puta. Nisam svaki put izašla sa pazarom. Sniženje je pa se neki fini komadi mogu naći po cijeni koju će kasnije imati u azelu i biti promptno razgrabljeni. Pogledam im stranicu, vidim šta je dobro sniženo i može valjati i onda odem pa tražim veličine. Jesam, svaki put sam trzala zaposlene i morali su ići u skladište da mi traže komade. Od pet posjeta, tri puta sam i kupila nešto. Moram biti iskrena i napisati da sam prepoznala onu sisli kvalitetu i ovdje. Baš im je bilo muka, bili su neljubazni i otvoreno su me mrzili. Problematici sam pristupila pragmatično u vidu zadovoljenja sopstvene potrebe ali, ljudi smo pa osjetimo svaku nepotrebnu drčnost. Nije u pitanju neki luksuzni brend pa da se tjeraju oni koje ne smatraš kupcima. Možeš se vala iskontrolisati sa civilima a žaliti šefu ako ti je teško. Ne može ti posao biti samo da slažeš odjeću, ma kako to lijepo bilo. Kontam da im kažem nešto, neće se ništa promjeniti a meni će dodati negativno iskustvo. Pa zato vas peglam.
To se često znalo sresti i u Inomi, pa vidim da su prestale se ponašat kao da su vlasnice Šanela i Diora, a više kao trgovci. Neki dan mi na fb stranici English Home izašlo da se izvinjavaju zbog ponašanja radnica u nekoj od njihovih radnji i da su problem rješili sa novim uposlenicama. Ja se šokirala. Ipak javno mjenje i kritike urode plodom
ma, sve nešto kontam možda su ljudi loše plaćeni i imaju grozno radno vrijeme pa mi bude žao
svi smo mi lose placeni i imamo grozno radno vrijeme
ne baš svi ali, shvatam te
Ja više volim trgovine gdje nemam kontakta s uposlenicima. Čim mi netko na ulazu počnu nešto brslit i pričat, ili još gore hodat zamnom, više se tu ne pojavljujem.
Kupim što ima, što nema naručim online ili se pomirim sa sudbinom da nema i mirna bosna. Sinsay mi je obično kritična roba, veličine kao da su pravljene za xxl amerikance. Prema njiima nosim broj Xs, a ustvari sam tako neki manji M! A kvaliteta upitna. Nešti me čudi kako nađu ikakve radnike pa i te nadrkane.
slična sam. Ovo je bio malo vanredan, višednevni, izlet jer je stvarno bilo dobrih komada i bila sam prinuđena da komuniciram sa zaposlenima. Nisam očekivala da će to izazvati bijes 🙂
Sto ljudi sto čudi, ali takvi ljudi jednostavno ne bi trebali radit među ljudima
slažem se