Jesam, vala. Bila sam na safariju. Otela sam 3 dana od kapitalističkog poduzetništva i otišla sam na safari. Moja raja u Keniji su masovno insistirali da putujem preko skupe turističke agencije, jer im svi strani drugovi hoće i mogu ljudsku varijantu safarija priuštiti. Mojoj raji u Keniji nije potpuno jasno šta je i ko je Bosanac odnosno Bosanka.

Tako sam se ja odlučila za turističku agenciju koju domaći koriste. Tri dana tristo dolara. Tristo dolara, tri ispravne gume, tri eksera na sjedalu kombija, tri čvoruge od ljubljenja krova vozeći se igmanski-ekvivalentnim putevima, tri organa pomjerena. Šest sati vožnje i eto te u Masai Mari.

Bosanki sa stažom nije problem prilagoditi se uslovima kampa. Struje ima dva sata ujutro i dva navečer. Tople vode teoretski ima ali, ja je nisam našla. Navečer nisam ni koristila dva sata svjetla. Nisam željela da vidim ono što sam čula. Prvu noć je bilo teško zaspati. Povrh šatora je surfao, u to sam bila uvjerena, neki genetski inženjering majmuna i lava. Neki se eksperiment tu odvijao. Neki zli naučnici su putem satelita promatrali da li je njihov eskperiment žedan ljudske krvi. Vi ste prvi kojima sam ovo ispričala. Majmun/lav me držao budnom. Zaštitila sam se profesionalno. Pokrila sam se preko glave dekom koja je mirisala na 15-ti vijek. Kombinacija kolere i rata.

Masai Mara je pravo lijepa zemaljska lokacija. Savana koja vas umiruje, dok lav kruži oko kombija. Bila sam ljubomorna na one druge strance u bezbjednim džipovima. Ovaj moj kombi se ljulja dok je parkiran.

Nije ovo bezeze. Lijepo je vidjeti zebre, slonove, žirafe, impale, lavove, nilske konje, bizone, gnuove, leoparde, geparde…u svom na svom. Hijene s razlogom imaju lošu reputaciju. Mnogo su nezgodne za vidjeti i slušati. Vodići/vozači su poprilično oguglali i znaju da im napojnice, od kojih žive, zavise od iskustva turista. Kako bi turisti bili zadovoljni, džipovima i vozilima braće Troter u kakvom sam ja bila, približavaju se životinjama (koje nisu slon, bizon ili žirafa), bude ih i uznemiravaju. Sve za fotke turista. Bilo mi je malo krivo. S druge strane, selfiji su fenomenalni.

Masai Mara je na granici sa Tanzanijom odnosno Serengetijem. Pravo ljubomorno promatram životinje dok ne jebu granice. Ljubomora je kratko trajala. Sve dok je lavica ugrabila antilopu i onako je savila k'o orbit. Čini mi se da lavica nije bila gladna. Čini mi se da je to bio lavicin pilates.

Vodići turiste vode da obiđu Masai pleme. Masai su nomadi koji se bave stočastvom i, k'o nomadi, često se sele. Žive u blizini rezervata Masai Mare i prave kućice od blata, trave i kravljeg izmeta. Meni se čini da većina sela kojeg smo mi posjetili čine studenti iz Najrobija koji prodaju điđe proizvedene u Kini i povremenu obuku narodnu nošnju. Ali, možda sam cinik kako me nazvao kolega turista iz Londona.

Masaije koje nisam vidjela su oni zbog kojih je nedavno aerodrom u Najrobiju bio zatvoren. Pleme je dovelo svoje krave na ispašu na aerodrom, jer je trava dobra.