Haos. To je moj prvi dojam o Najrobiju. Na aerodromu ne znaš ni kud’ treba da ideš, ni koji papir trebaš popuniti…a trebaš neki definitivno, nit’ kome trebaš pokazati onu e-vizu koju sam uredno naganjala mjesec prije. Nije pomoglo što sam sletila u četiri ujutro, te nenaspavana navigirala kroz pasošku kontrolu. Ubrzo se probudio primarno-bosanski instikt, te sam se lagano i neprimjetno progurala na čelo poduže kolone pristojnih britanaca.

Kokuzluk. To je moj drugi dojam o Najrobiju. Na putu prema hotelu, prošli smo pored Kibere. Kibera je drugo najveće kartonsko naselje u Africi. Sa oko 270.000 stanovnika zvanično, a čini se da tu živi milion. Za nekoliko dana, hodala sam po Kiberi. Osim što mi je neko dobacio “hojti”, laganini i bez rizika sam provela dan. Ljudi rade, djeca se igraju a definicija siromaštva poklapa ih kao svemirski šamar. Niko od ljudi sa kojima sam razgovarala nije bio ljut. Čini se da su prihvatili teškoću sa kojom se izlazi iz siromaštva. Bore se, pokreću male biznise, malo šanerišu bez bijesa. Aferim. Djeca se igraju, sretna i bezbrižna. Neko reče: “ne znaju za bolje”, te bezbrižno drmnu ramenima kao da je problem riješen. Ovakav komentar me vazda iznervira. To što ne znaju za bolje ne znači da ne zaslužuju bolje.

Saobraćaj. Je. Lud. Svi vozači u Najrobiju su odlični vozači koji su se prilagodili saobraćajnom haosu te ga tako i stimulišu. Malo slabiji refleksi bi možda prouzrokovali saobraćajne intervencije. Osnovno grupno prevozno sredstvo nazivaju “matatu”. Matatu je nešto između autobusa i bicikla. Stotine je matatu biznisa, u privatnim je šapama i odgovarajući javni transport je daleko od realizacije. Kako bi što jeftinije prošli, vlasnici angažaju mlade vozače koji voze k'o da bježe od vulkanske erupcije. Al’ zato je tu Uber.

Kriminal. Statistika je poprilično depresivna. Kao i priče raje koju sam upoznala. Pljačke su česte pa se mora biti oprezan. Opreznost nije problem. Davno su mi narasle oči na leđima.

Grad. Je pravo zanimljiv. Naslušala sam se dobre svirke u klubovima Najrobija. Baš mi je nedostajala.

Žirafe, lavovi, slonovi, majmuni, antilope, zebre, bizoni…Nacionalni park Najrobi je baš u gradu. Šmekate se sa lavom, dok iza njega puca pogled na nebodere, autoput i šoping centar. Ne bi mi mrsko pa sam otišla i do Žirafa centra. Tamo te puste da hraniš žirafe. Zauzvrat, žirafe te izbale. Hvala.

Hakuna Matata. K'o strancu, reći će vam ovu frazu milion puta. Jer je melodična. Jer na svahiliju znači: nema problema. Jer je u Kralju lavova koji su valjda svi gledali, osim mene. Jer će vam skrenuti pažnju dok vas uzimaju na konverziji valute.

Zaključak: bujrum