Gledam National Geographic kanal. Da ne kažem, vazdan. Odala bi se kao ljenčuga. Kada su tajne u pitanju, biti ljenčuga i nije neki bezdan. Samo što mi stvara konfunziju. Jer, volim da je sve odrađeno a, ne volim da radim. Tako da se stalno tjeram na nešto. Džihad je to. Elem, gledam National Geographic. Svako malo, kanal izbaci novi reklamni spot k'o za sebe. National Geographic o National Geographicu u jednoj minuti. Sigurno ste upratili te njihove reklamne podvige. Mene ti promotivni spotovi emotivno smrve. K'o svi Spilbergovi filmovi zajedno. Svega tu bude. Ljudi koji prate galaksije, idu u dubine okeana, putuju na vrh Everesta, druže se sa delfinima, skaču, lete, plove, voze….Sve nekako hrabro i sve nekako lijepo. Obično ubace estetski prijemčive prikaze planina, mora, šume, metropolisa, svemira i itd. Ja se primim k'o potpuni blento. I skroz se rastužim. To ti je takva reklama – ne živiš život pa ćemo ti ga mi pokazati. I ovo što ga živiš, nemaš pojma gdje živiš – mi ćemo ti pokazati. A i ovo što živiš i znaš gdje živiš, nemaš pojma šta je ispod a šta iznad – mi ćemo ti pokazati. Tačno me minutni klip National Geographica porazi u smislu kvalitete i preostale kvantitete moga postojanja i ubaci u turbo egzistencijalnu krizu od koje se ja onda oporavljam gledajući horor i sf filmove i peglajući vas. Dakle, u mom slučaju ovi promotivni klipovi mi eleminišu National Geographic za neko vrijeme, dok ne zaboravim. U mom slučaju je to anti-reklama. Znam da propuštam svašta nešto, nemoj me jebavat’ sad’ zbog toga. Sreća pa me pamćenje ne služi. I onda, sve ponovo. National Geographic, reklama, pa što bola’, downloaduj film, gledaj film, National Geographic. Šta da vam kažem, nikad’ nije dosadno.