Neko davno reče da će nepoznavanje HTML-a postati ekvivalent nepismenosti. Sigurna sam da je sada HTML već prevaziđen ali, moja borba je tek počela. Prije, zamalo, 10 godina kada sam načela blog prijatelj znalac svega i svačega uredio je HTML izgled bloga. HTML kod, koji je već završio četvrti razred osnovne škole po starosti, od tada nisam peglala, odgajala niti se brinula o njemu. Inspirisana ničim, danas sam se odlučila pozabaviti njime. Da vidim kako se ponaša i kakvi su mu karakteri. Već neko vrijeme nerado obavlja zadatak, a ja mu ne pomažem sa zadaćom. Footer je šenuo još prije šest godina, pa se inatio po sredini stranice. Pozadina je isprekidana, te se zanosna Modesti lomi posred sisa. To je nedopustivo. Nakon dva sata gugliranja, Modesti je vraćena svoj slavi poprsja. Footer pliva sinhronizovano sa stranicom. I to je učinak, slabi. Mnogo sam pokušala, malo učinila. K'o nedelja. Peglanje je veliko, odgajati HTML kod. A ni hvala ti neće reći. Izuzev ako mu napišeš da kaže. Dakle, hoće ti reći hvala. Dobar je Hatemelo, čak šta više .