Socijalizacija je zajeban i dugotrajan proces. Za socijalizacijske propalitete, poput mene. Starci gnjave i pimpuju te drugoj djeci čim zubi provale. Žrtvuju te malim emotivnim vampirima, potomcima svoje ekipe, po ljetovanjima, sijelima i sličnim organizovanim torturama. Praviš se zainteresovanim i zanimljivim da starci ne gnjave i ne tuku.
Nešto kasnije, druženje je kao postalo dobrovoljno, stvar izbora. Praviš se zainteresovanim i zanimljivim da vrijeme brže prođe i da te ne tuku. Ali, ono si što si. Tako sebe nagradim dugim periodima samoće. Izuzimajući onu nužnu interakciju i porodicu prijatelja. Ne smatram se socijalizacijskim neuspjehom jer me, o maj gad, niko ne shvata ili se doživljavam specifikumom. Istina je na šest sati. Da se ne pravim i da ne foliram prilikom druženja, raspoloženje bi bilo mračno kao ponoć na temu odbrojavanja. A folirati možeš određeni broj sati.
Prijateljska intervencija sadržaja zašto je dobro družiti se i voljeti, iznudila je kvantitativnu metodu izlaganja. Sadržaj mojih socijalizacijskih aktivnosti, vremenski participativno, je 7% naručivanja nečega, 30% slušanja sa prigodnim ekspresijama, 3% neugodne tišine, 30% verbalnog pretvaranja da će sve biti dobro, 20% potpunog fulanja u konverzaciji, reakcijama i iskazivanju sebe i 10% cigara. Ova kvantitativna metoda se odnosi na sve socijalizacijske eksperimente, od kafe do mučnog procesa emotivnog zbližavanja i udaljavanja koji neki nazivaju vezom. Zvuči naporno jer to jeste i ne pada mi na pamet da odbacim cigare.
da ne okolišam: Postoji i poželjna strogost a to je ona: Dobrovoljna strogost. Bolje je strogovati se sami nego dan as stroguje policija, poreznik ili doktor. Ako nećeš ostaviti cigarete, moge bi one ostaviti Tebe. Pamet u glavu.:))
Svaku sreću mir i dobro Ti d srca zazivam!,hn. :))
hvala 🙂
nas'o sam se u onih 20% potpunog fulanja u konverzaciji, s tim da posto ne pusim, tih desetak posto kalemim na ovo konverzacijsko fulanje 🙂
propali, vidiš…pušenje je štetno ali i korisno 🙂