O porukama i obicajima

Shvatam kada se ljudi ne jave na poziv mobitelom ili telefonom. Zauzeti, ne da im se pricati, ne vole pricati, depresivni, mrsko im, kake, ima nesto na teveu. Postujem. Ne volim konverzirati putem mobitela, telefona a tek skajp sto mrzim…Ako ne ide fejs to fejs, dopisivanje mi je fenomenalna alternativa. Da se ne ponavljam, vec sam tlacila o smspektu. Slag na chizkejk multitaskinga. Malo je situacija u kojima se ne moze odvojiti par sekundi za bockanje poruke. Zato ne mogu da shvatim kada neko ne odgovori na poruku. Nisam sigurna da mi je ikada poruka dostavljena, a da na nju nisam odgovorila. Cak se borim sa potrebom da odgovorim na poruke banaka, koje eksplicitno disklemuju da se ne odgovara na dostavljenu poruku. Lomim prste da ne napisem hvala ili mrs u picku materinu. Ako bi neko napisao mrs u picku materinu, odgovorila bi. Ljubazno. Mrs u picku materinu i Vi.

Dodatak: ne mogu a da se ne korigujem. Naime, dosjetila sam se situacije u kojoj se ne moze odgovoriti na poruku. Kada guzis. U tom slucaju jebes i mobitel i sms i jebes tacka.

Related Posts

This Post Has 4 Comments

Komentariši