Kako ono jenkiji kazu, u slobodnom prevodu, nesto kao “raznesen sam ovom ribom” ili “raznijeo me lik”. Ne sada, vi prgavog uma, u kontekstu SESualnog prasenja i trpanja. Ne u oruzanom i gerilskom kontekstu. Nego, generalna impresioniranost do kostiju nekom osobom. A moze tu uletiti i kakva ambicija za trpanjem, ne kazem. Ko sam ja da sudim sta u zargon spada. Nesto mi nije imala smisla ta, cesto rabljena, metafora. Kako te to, da prostis, osoba raznese bez upotrebe sredstava za raznosenje? Ipak, desava se. I dobro je. I treba svakome da se desi. Da te neko provalom, pojavom, pameti, procitanim, pogledanim, prokontanim – raznese. Do atoma. K'o fejzerom odaslan energetski zrak gotive. Minutama da se skupljas i sastavljas. K'o Dr. Manhattan da prepoznajes sta je sta od tebe po podu i po zraku. Da slazes anatomske kockice i skupljas nerve po stolu. Da lociras glasnice i ispustis izguzvani zvuk koji kao treba rijeci da predstavlja. Dogodi se, tako, raznos. Ako sam sta zaboravila, i ne treba mi.
Jep, ako ima kakva sigurnosna voch sluzba nad ovim blogom, postu oblak ne gine.