Ja sam Aime i ovisna sam o doktoru House-u. U stvari, Dr. House samo je jedan od siroke palete mojih ovisnosti, o fiktivnim likovima. Da ne bude zabune, samo neki od njih su u mojoj glavi. Ostali su na ekranu. Dakle, ovisnost o Dr. House-u. Pauziram, s vremena na vrijeme. Pauziram jer se kao ohladim na cinjenicu da je Dr. House poznat i ljubljen od mnogih, i kao vec provaljen i kao vec savladan kao jel’ kao karakter. Upustim se u avanturu otkrivanja novih fiktivnih likova, pa se opet vratim Dr. House-u. Ne mogu a da se ne zapitam zasto Dr. House ima vise obozavateljki vec obozavatelja. Moram priznati da nisam pripremila nikakvo istrazivanje niti ga pokusala naci ali, vec vidim demografiju gledalaca. 65% u korist zenske publike, od toga 75% starosti od 27 do 42. Sa trendom priucenih kitova koji se furaju na brutalnu iskrenost, poznavanje ljudske psihe i citanje ljudi kao jelovnika U2 pice te mizantropskim stavom, sta nam je to kod Dr.House-a novo i zanimljivo? Jedno je ocito a nije novo i zanimljivo. Naime, zene vole grubijane njeznog srca. Druga teorija je da bi se priuceni kitovi koji se furaju na brutalnu iskrenost a kojima smo opkoljeni u svakednovenici rasplakali od zubobolje i ne bi prestali plakati dok ih se ne primi za rucicu, odseta do cika zube i pruzi hrpa anestezije. Dr. House svoju hronicnu bol nosi bez imalo dostojanstva, kao funkcionalni ovisnik ali bez suza i jauka. Ipak, pokazujuci svoju slabost svakim pokretom stapa. Vecina nas se uzasava boli, da ne govorimo o onoj hronicnoj. Prikaz takve boli kroz nekoga koji rezultativno pravi od svog zivota zajebanciju je utjesno. Kao da najgori ishod i nije toliko nemoguc za trpiti. Treca teorija da mizantropski stav prolazi sa skoro opstim simpatijama samo kada se radi o grubijanima njeznih srca, kod kojih se spaja sposobnost, znanje i naopaka hrabrost sa izuzetno dobro napisanim scenarijom. Cetvrta teorija da svi volimo da nam se prica o nama, pa makar to bili sarkasticni komentari koji nas prozivaju onakvima kakvi stvarno jesmo. Peta teorija je neka duboka, kompleksaska, nafantazirana nada obozavateljki da bi, ukoliko se scenario transformira u javu, nekako prosle tu mizantropski obojenu kvalifikaciju i uspjele u navadi da Dr. House upravo njima kaze: volim te. Za mene licno, bonus je sto se radi o liku doktora koji zna sta radi, sto mi je u stvarnosti nepoznato i sasvim dovoljno da postanem fan.

Dr. House je ultimativni medicinski dude te produkt trenda probijanja granica i kontinuirane psihicke spike americke nacije. Produkt hodanja po doktorima i seansi kod psihijatra. Projekcija siroka kao sjedinjenje americke drzave, Mi se samo kacimo na taj voz jer volimo ponizenja. Jasno je za vidjeti kako su priuceni kitovi koji se furaju na brutalnu iskrenost, poznavanje ljudske psihe i citanje ljudi kao jelovnika U2 pice te mizantropskim stavom kao bio, vidio, pobjedio, dosadno, u stvari sablon. Sablon koji se fura na izuzetnost u detektovanju sablona. U stvari, samo puno gledaju tv.

Skontala sam vec da je post bezveze ili lupus sto bi rekao Dr. House ali, s obzirom da sam ipak ulozila neko vrijeme u isti, eto vam ga na.