Imam jednog prijatelja. Neki dan, prijatelj kaze: slusaj aime, zelis da pleses ili ZELIS DA PLESES? Nije. To pitanje uputio je Thomas Crown, elegantnom istrazitelju prevara u osiguranju, Catherine Benning. Nije prvi put da sam zbunjena oko toga sta se meni zaista desilo, a sta se desilo u nekom filmu. Mada, sigurna sam kada su u pitanju Godzilla i Allien, nista mi se iz tih filmova nije desilo. Bashka snovi. Mada, ima tu slicnosti sa nekim stvarnim likovima. Elem, pomenuto nije ni tamo ni ovamo. Htjela sam vam nesto ispricati o mom drugu. Moj drug nije imao love kada mu je bila najvise potrebna. U dvadesetim. Moj drug rintao je i ucio kao tjeran ferarijem. Moj drug sada uziva u plodovima svoga rada i prozivljava novu mladost. Meni je mnogo drago zbog mog druga. Moj drug ima specificno obziran odnos prema zenama. Onako malo bucmastog i sa velikim nevinim ocima, dozivljavaju kao bezopasnog. Priviju se unutar njegove sjene, malog plisanog mede. Osjete se gotivljenima, sigurnima te su rasterecene sopstvene ambicija zavodjenja. Opusteno uzivaju u tome da im neko pruza paznju a da ne ocekuje nista zauzvrat. A potom bivaju zguzene. Propisno. Znaci, moj drug, taj mali plisani medo koji prozivljava drugu mladost guzi kao sto je malo ko ikada guzio. Meni je drago zbog mog druga, opetovano. I ja bi da mogu.