Nesto ranije, prodjem pored nekadasnjeg Doma pionira "Bosko Buha". Objekat unutar kojeg sam izrecitovala svoju pionirsku zakletvu, ucila svirati gitaru, pohadjala casove engleskog, folklora i tako dalje…mnogo dalje. Onako jadan, zapaljen, izrovan i urusen i na ovaj i na onaj nacin predstavlja groblje mojih nezavrsenih projekata. Nije jedini ali, najveci je i najraniji. Mnogo toga sam pocela, mnogo me toga uvuklo, isfasciniralo i dosadilo dok se izgovori furka. Sjeverni amerikanci dali ljubaznu titulu,  attention-deficit disorder. Problematicnost tog problema a sto predstavlja najveci problem, je da se nit’ prerasta nit’ smanjuje protokom vremena. Danas citam dvije knjige, gledam dva filma u isto vrijeme (tv i laptop), ispijam tri para kafa sa tri para prijatelja, obilazim familiju i prijatelje u petominutnim intervalima i mastam cetiri razlicita zivota za sebe. Sve traje kratko, razgovori su pola aktivni a pola pretpostavljeni, pamcenje povrsno i parcijalno.. Preko 90% postova na ovom blogu su, u stvari, nezavrseni. Pozitivna strana ovog sranja stanja je da skracuje put ka dnu.