Da odmah nesto rascistimo. Nisu u pitanju nikakva ocekivanja osim onih minimalno ljudskih. Gluho bilo, niti kakva obaveza oliti pak dug. Ali, ono sto sam ocekivala i sto, a nekako ne mogu protiv sebe, ocekujem od ljudi kontinuirano ocajnicki, je minimum pristojnosti. Ono, neke ljudskosti. Narocito ako nicim ne zasluzim da mi druga osoba ucini nesto nazao ili da me prosto i nicim izazvano rastuzi. Naivno se unadah da stvaram neko prijateljstvo, jal’ naopako, opako, zdravo, nezdravo, ovakotiga, onakotiga, nebitno, povrsno, svakojako, nikojako…irelevantno. Ali, sta mi se pripredilo veceras je ono sto vas u znoju budi kad’ se ne sanja egzistencijalno ugrozavajuca strava. Pa, ja takvu glupost ne bih priustila ni pred najnebitnijim insanom u mom zivotu. Nema veze, necu sad’ nesto zahatarit’. Coek sebican i to je tako. A ja ga, onako iskrena i iskreno poflauta.