Ne volim se ja tuci zato sto su me starci tukli dok sam bio mali. Volim se tuci zato sto svi vole da rade ono u cemu su dobri. Volim i da jebem. Jer sam dobar jebac. Jer sam i tucu i jebacinu gledo i ucio od likova koji cu picku cistili ko pistolj.
Onda, nekad, kad sam bio u cetvrtom razredu, trazio od mene Razbijac para. On stariji od mene 7-8 godina. Pito nas nekoliko sta radimo, kako nam je u skoli a onda nas je laganini kucnuo prstom po glavi i tiho reko: "e, hajte sada kuci i donesite mi sve para sto imate, a ako se ne vratite za 5 minuta…pa znate da nema od mene bjezanja". Usro sam se ko beba. I otrco kuci. Donjeo sam svoj dzeparac i jos sam mu bio zahvalan sto sam dobro proso. Nisam jeo uzine 5 dana jer nisam htio da ispricam starcima sta se desilo. Pravo me bilo sramota.
Bjezo sam od Rabijaca sve dok nisam postao veci od njega. A to se desilo brzo. Sve sam zapinjo sam sebi jer sam pravo naglo narasto. Trebalo mi je vremena da se sam na sebe naviknem.
U to vrijeme mi amidza u zatvoru zaglavio. Kazu, naka pronevjera blagajne. Amidza skola i skola zavrsio, dvadeset godina u odijelu hodu i padne tako levatski. A Razbijac i dalje od djece svoju blagajnu puni, i ne pada.
Pola osnovne skole sam bio pravo veci od svih jarana. Tako mi se posrecilo. Veci a i jaci. Prinosili mi darove ko totemu, nisam nista moro ni da trazim ni da prijetim. Nastavnici koji tek dodju u skolu sve su kontali da lazem da idem u osnovnu. Vazda me na prvom casu izbace. A ja onda razrednu trazim po skoli da objasni novim kolacicima da idem u osnovnu. To sam u pocetku radio, poslije nisam. Poslije nisam ni is'o u skolu. Sviju mi, ne znam ni kako sam zavrsio. Ne mogu da se sjetim. Mislim da je stari nesto sredio, ko da je cugo sa direktorom. Tako vam ja imam loza diplomu osnovne skole.
Kren'o sam i u srednju. Masinska. Jedva. Iako sam bio ko tenk pored ostalih, u pocetku sam najebo. Masinska je ta Alkatraz. Sve najzebanije od zajebanog je tamo islo u skolu. Al’ i naucio sam dosta. Bas sam puno naucio. I veliki su me primjetili. Ova moja velika saka je mogla ko pero dzep u tramvaju ogolit a i ko tomahawk se srusit na tudju glavu. Moro sam se bas puno dokazivat. Dokazivo sam se djeparenjem, dokazivo sam se otvaranjem vrata tramvaja tamo gdje sam ja odlucio izaci a ne gdje stanica kaze. Dokazivo sam se tucom. Tuca nije samo sila, nije samo snaga. Mora se kontati. Biro sam tuce u kojima sam se dokazivo. Fato sam levate na foru: "sha me gledash" a biro sam ih. Biro sam ih slabije ali ne ofirno slabije vec neiskusne. Mozda su i imali potencijala biti jaci ali dzaba sve kad ne znaju gdje i kako udarit.
Srednju nisam nikad zavrsio. Nisam nikad mogo ucit. Vazda me nekakav belaj stigne, pa nisam imo ni vremena. Stari mi je samo jednom nesto reko na tu temu. Samo jednom. Nisam ni moro odgovorit, samo sam se usto i pogledo ga onako jadnog i malog na njegovoj stogodisnjoj fotelji. Vidio sam da se prepo. E kad me se stari prepo, skonto sam da sam prevelik za tako malo prostora. Otiso sam od kuce i nisam se vise vratio. Vidio sam ga jednom, dan prije nego sto ga je rak skroz pojeo. Mater sada i obidjem. Dobra je majka. Veliko srce ta zena ima.
Upornim radom i dokazivanjem primjetili su me i veliki, i preuzeli me. Dali mi turu, par kafana, par restorana. Pojavim se i dobar sam. U pocetku, nisam mogo da vjerujem kako se lako moze dobra lova zaradit. Brzo je lego motor pa mecka, pa bmw…S motorom sam uvijek u obilazak iso. Nisam se obaziro na pjecaske zone. I dan danas se smijem kada se sjetim isprepadanih likova kako se bacaju i lijevo i desno da ih ne pokupim. Drotovi me skoro i nisu dirali a kada me i zaustave, samo spomenem njegovo ime. Tiho, tise, ko padanje kise. I nestanu drotovi. To je bilo najbolje vrijeme, jednostavno. A i picke su dobre. Covjece, nisam imo pojma. Brzo sam ucio. Kakve smo derneke imali. Al jedna mala iz komsiluka mi se pod kozu uvukla. Dugo se opirala a ja sam bio toliko dosadan da se slomila. Ozenio sam je i mala je postala pravo dobra zena. Jednostavna.
Ubrzo sam upo u pratnju. Kad si u pratnji, sto je i njemu to je i meni. Samo, meni malo vise jer mi je valjalo uvijek ispred njega biti kad ne treba. Normalno, ako se moja faca vidi prva a kad ne treba, brzo mi je valjalo bjezat iz zemlje.
Njemacka mi je bas losa bila. Nisam ni jezik znao a raja cudna. Primaju se na cudne stvari. Zene su im nikakve. Moro sam se lijecit zbog jedne kurave. Jedva sam ceko da se vratim. Kad me nazvo i javio da je doslo vrijeme za povratak, volio sam ga ko sto nikad nikog volio nisam.
Kad sam se vratio, sve je bilo drugacije. Nisam mogo upratit sta se desava. Kostalo me. Napucan sam ko levat onaj zadnji. Borim se al ko dam sam pola tu a pola me nema. Jesam gazio, jesam razbijo, bojali su me se, bjezali od mene al nikad nikog nisam natjero da se sa dusom oprasta. Da mi nema majke i zene….ne znam. Dobra je mala, ostala je. Nesto kontam, pravo mi je mrsko bilo al sad mi bas nesto drago sto sam curicu napravio.
http://templates.blogger.ba/
Aime ..
what the fuck…
:s
Zvuči kao samo još jedna istinita priča 🙂
Prica odlicna, napisana izvrsno 😉
jednom naletih slucajno na knjigu namika kabila, kratka knjizica, bavi se istom tematikom kao i tvoja prica, tvoja puno bolje napisana. ja uziv'o citajuci. hvala
Sonshi….
Shizika, svako pravo na prenos ima
Mirnesa, jes’
obicnazena, hvajjjaaa :))
propali, hvala tebi!