Silazeci u svoj omiljeni podrum pica, ne ocekujuci nista vise od retro skakutanja, ugledala sam covjeka svog zivota. U stvari, tudjeg kako se kasnije saznaje. U stanju pa skorog soka, gledala sam ga tri sata, gutajuci medovacu. Nije ni progovorio a vec me naucio necemu. Da imam svoj tip muskarca. A to je gotivna spoznaja, da imas svoj tip. Da sam ljudski rod segmentirala u skladu sa onim sto me lozilo ili hladilo 15 godina. Znaci, bilo je neke koristi od svog tog vodanja, zvakanja, hvatanja, svadjanja, placanja svakojakih racuna. Procesom eliminacije, desice se nesto posebno pa makar da su tri zivota potrebna za taj proces. Upoznali smo se a da ja nisam nista uradila da se upoznavanje desi. Za manje od 30 sekundi, postalo je jasno da je dobar koliko je lijep. Upoznali smo se kako bi ucinio uslugu svom prijatelju. Kao sto to obicno biva, prijatelj i nije bas moj tip. Ono malo razgovora sa covjekom tudjeg zivota, pojasnilo je da se radi o covjeku mnogih zivota. Prijatan, ljubazan, duhovit…I odan. Zeni njegovog zivota. Bitno je da postoje. Dokazano.