Gosti dodjose i odose. Krasan vikend. Bas sam zadovoljna sretnom klimom. Mislila sam da znam mnogo vise o svom gradu vec sto u istinu znam. Kontala sam da imam prica za masovnog darovanja ali, nakon dva sata vec sam pocela reciklirati. S obzirom da se radilo o periodu od 48 sati, broj incidenata je minimalan. Osim sto mi je goste umalo auto pokupilo na trotoaru tokom preticanja kolone. Vozacu dobacih, nakon sto sam dobacila goste u stranu kako bi im zivot spasila, da li je normalan na sto mi je odgovorio da mu se napusim kurca. Iako se tako primamljiva ponuda ne nalazi svaki dan, nisam se bacila na posao. Novi dan, novi vozac-ubica. Tokom prelaska ulice, naizgled bezbjedna setnja signalizirana, kako nam se cinilo semaforom, pretvorila se u trku za goli zivot. Biser ljudskosti nas je ganjao autom po ulici tjerajuci nas u bijeg. Njemu je to bilo zabavno, za nas – ne bas mada, rekreativno u svakom slucaju, Gosti su otisli zadovoljni iako u zurbi. Ili su mislili da to tako treba – kod nas.