Skromnost uopste nije vrlina kada te goni korak unazad. U mom slucaju, 3600 koraka unazad. Sta da kazem, pravo sam skromna. Kosta me para i para ova skromnost. Kosta me zivaca i zivaca ova skromnost. Kosta me kose i kose ova skromnost. Da, bukvalno si cupam kosu jer sam se kraljevski zajebala. A zajebala sam se kraljevski jerbo sam se prepala da ne bih slucajno pomislila da mogu sta bolje. Kud’ bi to skromna tikva navalila!? A s toliko kose dobre za cupanja!? Od dobra oca i bolje matere kakva cu biti vec unatrag.
This Post Has 6 Comments
Komentariši
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
uvijek ima i neko dobro, šta god loše da se dešava
u svakom slučaju, ne čupat kosu! sjedi, popij jedan zeleni čaj i mirno skontaj šta i kako. od nerviranja nema ništa.
sretno!
izvrnuta, prevrnuta, da ne kazem otkacena (al nazalost u onom negativnom smislu) :))
koliko nesrece ono ide za hodanje unazaad? 🙂
čupanje kose moje je hobi u nervozno vrijeme
heh… prokuka ta skromnost kad tad 🙂
Bez imalo zezanja… Skromnost mi je zamalo s*ebala život… Romane bih mogao ispisati… Sad, nemam pojma o čemu se kod tebe radi, tek znam jedno – ukoliko i pomislimo da možemo dalje, više, bolje, bez imalo razmišljanja treba ići u tom pravcu, u protivnom – slijedi kazna! I “čupanje kose” 🙂