Znam da bih se trebala pitati i po depresiji skitati. Sta sam ucinila pogresno? Zasto me je prestao voliti? Sta trebam da promjenim kod sebe da bih bila voljena? Da li je to bio jedan trenutak u kojem je odlucio da nas dvoje ne mozemo biti skupa ili je ta odluka sporo sazrijevala? Trebala bi se pitati jer bih mozda nesto naucila o sebi, jer bih mozda preuzela dio odgovornosti. Odgovornost preuzimam bez preispitivanja. Eto, odmah cu reci: JA SAM KRIVA. Samo da se ne pitam sta mi to fali i sta sam to zajebala. Nikada to nisam cinila. Niti kada sam bila mladja niti sada, kada sam eto nesto kao starija. Prekide ne shvatam licno. Iako, u principu, malo je sta licnije od nogiranja. Biti nogiran znaci da nogirant ne zeli provoditi vrijeme sa nogiranim jer personaliti nogiranog nije vise gotivljen od strane nogiranta. Medjutim, ja malo drugacije posmatram svari. U slucaju da sam ja nogirana, nogirant me je nogirao ne zato sto ja nisam super (sto jesam, ono skroz sam EKStra) vec samo sto sam previse super za nogiranta. Nekada superLUK (i u hrani i na oko)  jednostavno bude previse. Tako se desi da moj personaliti koji je EKStra bude previse EKStra za drugu osobu. I onda dodje do diskonekcije odnosno, nogiranja. Nije problem u mojoj personaliti vec nasoj. Kakav je personaliti nase veze? Mozemo li u malom camcu izdrzati 12 sati bez da se pretvorimo u cudovisne kanibale?  Pa cak i ja ponekada nisam gotivila personaliti nase veze. Iritantna, vazda nesto vristi, pa stagnira pa pocne da fura svuda, a i jedna sisa joj je veca od druge.

On je EKStra, ja sam EKStra a nasa veza je EKS.