Belaj

 

 

do prije par godina, vukli su me od belaja. Sada, vuku me ka belaju. Sta je meni belaj? Belaj mi je sve ono sto ne moram. Sta ce meni taj belaj sminkanja, sredjivanja, suknjica, sorcica? Pukne carapa, slomi se peta, vicu budale, kontas jel’ se razmazala maskara, vire li ti gace, jel’ tiba napuhana… Belaj mi je sjediti u kaficu, zivcana kakva jesam, cesto na ivici tuce – dovoljno da me neko malcice pogurne.  Belaj mi je traziti drugi posao, pokusavati se prodati a prodavati mi se ne da. Belaj mi se selit’, tovarit’, teglit’, planirat’, navikavat’. A belaj je, vala, i ova belajsuz filozofija mirovanja. Najveci belaj od svih.

Related Posts

This Post Has 16 Comments

Komentariši