Prijateljica

Putevi nam se ukrstise, prije nekoliko godina. Kada kazem nekoliko, mislim 6-7 godina ali, tesko se suocit’ sa godina bjezanijom.

Na tom ukrstavanju puteva, bile smo prinudjene provoditi puno vremena zajedno. Imale smo dva izbora: zamrziti se ili sprijateljiti. Obje smo od krajnosti. Odlucile smo se sprijateljiti.

Zanimamo se sta se desava u zivotu druge, kako ljubavni zivot, trebali se sta pomoc… Vidjamo se svako puno, sto nije neobicno s obzirom na furazu, i vodimo znacajne razgovore.

Kada razmisljam o njoj, sva je super: zanimljiva, odvazna, samostalna, sarmantna, sve sto zamisli – ostvari. U odredjenoj mjeri, ona mi je uzor. Bilo bi mi drago da se ogrebem za koju od tih osobina. Na nekoliko metara, sve je super. Priblizis se na centimetre, ona se meni jednostavno ne svidja. To priznah sebi skoro.

Nikada mi se nije ni svidjala. Znam da bi mi se trebala svidjeti, zato je tu nastojanje. Ali, ima nesto podlo u njoj. Za nju, nesebicnost je slabost, pozrtvovanje glupost, pristojnost dosadna. Tek sada sam shvatila da sam se sprijateljila sa njom da mi ne bi postala neprijatelj. Osjetila sam opasnost, pa sam je priblizila. Sto rece Sun-tzu, neka ti prijatelji budu blizu, a neprijatelji jos blize. A nisam se smatrala proracunatom osobom.

Sada mi preostaje-tiho se povuci.

Related Posts

This Post Has 26 Comments

  1. hm, imala sam jedno takvo iskustvo…i nakon vise godina iskustva, skontala sam da ne mozemo biti prijatelji…soon enough, ona je se potrudila da mi postane neprijatelj…i uvjerila me u ispravnost moje odluke…

    btw, frazu od “metrima i centimetrima” cu ti kulturno ukrasti:))

Komentariši