Nesto kao odluka

za dva dana mi je 30-ti rodjendan (slovima: tridesetbrrrrrrr). Nekada davno, prije mozda tri mjeseca, tokom jednog od svojih napada brutalnog i melodicnog kaslja, zakleh se da cu prestati pusiti za 30-ti rodjendan. Cuj budalastine, cuj slabosti!!!

Da barem rekoh dan nakon rodjendana. Valja piti bez cigara. Bas sam kontala organizovati posljednje, veliko, masovno trovanje.

Problem je u tome sto ja zaista volim cigarete. Evo, sada upravo gledam kutiju cigara i flertujem. Zavodim je. Muntam je da se otvori i da mi se poda. Volim cigarete cak i duze i bolje vec sto volim tekilu, kafu i cevape. Kako ostaviti ljubav svog zivota?

Nije dovoljno samo reci “upropastavas mi zdravlje” ili “zbog tebe jedva izdeveram duge letove, voznje, predstave i kino projekcije” ili “zbog tebe me kolege zapadnjaci salju na ulicu da te uzmem” ili “zbog tebe me preziru”. Nije dovoljno. Moram naci konkretan izgovor.

Nedavno, dok bih u kratkoj posjeti Bostonu, cekala sam momka ispred supermarketa, da ispusim jednu cigaretu… stvorila mi se jedinstvena cigar-prilika tek oko 5 poslije podne, s obzirom da nigdje drugo cijeli dan nisam mogla da zapalim. Prilazi mi jedan stariji ciko, prijatnoga elementa i s mrznjom u pogledu i glasu mi rece: “uskoro ces morati na vrh planine da zapalis”. Sta sam mu ja toliko lose uradila? Na otvorenom, daleko od bilo koga…i on je ipak imao jaku potrebu da me verbalno kazni i pogledom upozori. Tokom jos krace posjete New York-u, izasli mi nesto malo navecer u neki bar i, naravno, pusenje nije dozvoljeno. U redu, izadjem ja ispred na minus hiljadu i zapalim. Kad’ prolazi pored mene neki covjek, na putu valjda kuci i pokazuje natpis na ulazu u zgradu pored bara “molimo pusace da se odmaknu najmanje pedeset metara od ulaza”!!!???

Smatram da je prestanak pusenja cisto licna odluka. Nema se tu sta drzava petljati zakonima i zabranama. U redu je, u zatvorenim prostorima u kojim se radi, sluzi hrana i slicno, zabraniti pusenje ali, zabraniti pusenje u baru!? Ako ja ne znam voditi racuna o svom zdravlju, o drzavo pusti me da ne znam. Sreca pa zivim u BiH, gdje postojanje zakona ne znaci i primjenu istog a pusenje jos uvijek predstavlja normalni i sastavni dio zivota odrasle osobe.

Related Posts

This Post Has 23 Comments

  1. nedavno sam bila 7 dana bez cigara. i nije mi se pila kafa… ne zapalit poslije tekile? nemoguce!
    pocela sam nenormalno jesti…
    skontala sam da se mijenjam i nije mi se svidjelo:)
    malo sam umanjila pusenje, cini mi se da je tako bolje…
    ne stavljati sebi potpuna ogranicenja, jer samo dobijes suprotan efekat:)

  2. Posveticu ti post na ovu temu. Pravim lukav plan da se kutarisem cigareta jednom za vazda – rekla sam sama sebi nedavno, kad ugledam da mi zubi mijenjaju nijansu ili osjetim smrad nikotina na kosi, prestajem. Nista od svega toga se ne dogadja, ali, kontam (zajedno sa svima oko mene) da se mozda priblizava vakat da prestanem. ILi makar smanjim, svedem to na jednu-dvije nagradne :)… mjesto kutije-kutije i pol dnevno.

  3. Lavche, bojim se da sam ti od onih radikalnih : ili sve ili nista :))))
    Irie, upravo – nikoga ne eliminiras do samoga sebe 🙂
    Cagliostro, mozda bi trebali skontati neki alkemijski recept za zdravo pusenje. Npr. pretvoriti duhan u vocku. uuuu vec to ima – shisha 🙂 Jedva cekam post!!!!!
    Tisina, cestitaj joj u moje ime…
    onaj ludi zacin neulogovani, hahahhahahhaa
    slovo, ima mjesta za sviju, nish ne brishi. Od ponedeljka, jah a ja rekoh u srijedu :))))

Komentariši