Najpoznatije meksicko pice tekila, nosi naziv po gradu na pacifickoj obali. Plava agava je toliko rasprostranjena u tom podrucju da raste kao korov.
Tekila se ritualno pije – tako sto se lizne malo soli na pregibu izmedju palca i kaziprsta, zubima se izgnjeci kriska limuna i zalije se ovim ostrim picem.
Sirovina za tekilu je plava agava i jos 26 podsorti. Plavi mesnati listovi uokvireni ostrim bodljama moraju biti 100% zdravi i izrasli do 50cm. Srce agave se ocisti i polako pece na 60-85 stepeni. Ovaj proces traje od 50 do 72 sata koliko je potrebno da se omeksaju vlakna. Po zavrsenom procesu pecenja usitanjava se srce i dodaje voda. Pod presom nastaje sok koji predstavlja 100% cistu tekilu. Cista tekila je sirup bez ikakvih dodataka. Pod uticajem kvasnih gljivica masa se fermentira u zavisnosti od doba godine i temperature, i taj proces traje 12 dana. Secer se pretvara u alkohol i proces proizvodnje tekile ima dvije, nekada i tri destilacije. Destilacija traje 48 sati. Za pravu tekilu nije potreban kvasac, vec bakterija zumononas mobilis.
Tekila je sortirana u cetiri kategorije:
-Silver, blanko-cista;
-Gold – mlada, slicnog ukusa silver tekili samo obojena dodatkom secernog sirupa ili karamela;
– Aged reposado – tekila koja je najmanje dva mjeseca odlezala u hrastovom buretu; i
– Extra aged, anjeho- tekila koja je u hrastovom buretu odlezala najmanje jednu godinu.

Preuzeto sa: www.blogoye.org/2fingers/

Tekila je pocela konzumirati moju platu, cim je prva isplacena. Tekilu sam najvise gotivila, pazila je, davala joj pare, voljela je, mrzila je, mamurala je previse puta. Iako mi konzumira zdravlje i gotovinski tok, ostaje moja velika ljubav. Ljubav koja traje duze od bilo koje veze, koja me namucila vise od bilo kojeg djecaka, momka, muskarca, koja me opustila vise od bilo kojeg razgovora, koja me izofirala cesto i intenzivno, koja me zabavila ludo, zabolila me grubo hmmmm – moze li se od tekile napraviti frajer!?